Posts tagged ‘екавица’

11/06/2011

Двије

Кад се чује мање

 

-Бутик пецива-

Касирка: „Следећи! Изволите.“

Ја: „Двије пите с еурокремом.“

Касирка ставља 1 питу у кесу.

Ја: „Двије! Двије пите“, наглашавам број пита и појашњавам јој језиком нијемих, с 2 подигнута прста. Замрзнула се у времену и простору, гледа ме збуњено, раширених очију пар секунди, док није повезала „двије“ с „два прста“ и наруџбином.

Касирка: „Аха!“

 

-Хлеб и кифле-

Касирка: „Добар дан. Изволите.“

Ја: „Двије (не сјећам се чега).“

Касирка пакује 1: „Желите још нешто?“

Ја: „Да. Још једну такву.“ >_>

Касирка ме гледа с изразом лица „ууу, ал’ си ти био дуго на сунцу“, док пакује другу.

__________

 

Кад се чује више

 

-Пекара-

Касирка: „Добро јутро комшија. Изволите.“

Ја: „Добро јутро. Двије погачице, молим.“

Касирка ставља 3 погачице у кесу.

Ја: „Двије, молим“, опет појашњавам прстима. Осјећам погледе цијелог реда по свом потиљку. По алуминијуму иза касирке видим колутање очију, њој упућено, из реда иза мене.

Касирка, враћа 1 погачицу: „Уреду. Изволите“, у себи ми се најебава свега живога.

__________

 

Кад се чује тачно

 

-Иста пекара, друга касирка-

С једне стране грије кухиња, с друге асфалт о који се одбија љетње сунце, а из средине кључа једно 30 људи нагураних у ред облика змије у покрету.

Касирка: „Здраво комшија. Изволите.“

Ја: „Двије (не сјећам се чега).“

Касирка: „Јел двије? Није две?“ Покушава да буде забавна, а само она се смјешка својој фори. Па наставља: „Имам ја мужа, одоздоле, ни он после толико година не престаје тако да прича… И исто ништа не ради… Али шта ћеш, то вас чини егзотичним…“, колегиница јој колута очима, цијели ред уздише (од муке).

Опет она: „И на крају, шта ћеш? Двије или две? А а а а а а, променићемо ми тебе кад те ухватимо! Кад те стисне нека наша! Хахахаха!“

>_>

 

-Пиљара-

Касирка: „Добро јутро, изволите“

Ја: „Двије Аква Виве и једно млијеко“

Њена колегиница, која слаже робу иза пулта, пречула је фамозно „двије“ па додаје 1 флашу: „Ево Аква Вива“. А касирка је исправља – руке на куковима, уздах, накривљена на страну, обрва подигнута: „Двииије!“, таман кад је хтјела да заколута очима, газда који је помагао колегиници са робом, јој је послао стрелице очима.

Касирка се  пребацила се на озбиљни „мод“ и наставила с осмјехом: „Изволите. Довиђења.“

Најебавамо се једно другом свега по списку, али у себи. Њој слиједи буквица кад не буде муштерија около, а мени овај блог.

__________

 

Иза Брда

 

-Мјешовити брак, поводом проглашења званичног језика-

Муж: „…А то што ви тако говорите, то није правилно!“

Жена: „Молим? Шта није правилно?!“

Муж: „То ваше млЕко, лЕпо, бЕло, итд. То се тако не говори правилно, него само народски, да не кажем сељачки!“

Жена трепће, не појми још шта је све чула. Пушта га да појасни.

Муж: „То није граматички исправно, то није књижевни језик, то је неправилно, тако није Вук говорио, само неписмени тако говоре и пишу!“

Жена, О.О док се није мало прибрала: „Коњу (ово је наравно прескочила да изговори), то је изговор! Из-го-вор! Екавица и ијекавица су из-го-во-ри! Оба два су у граматици! То што овде, у твом селу, људи не користе екавицу не чини је неправилном или сељачком, као ни што у мом селу не користе ијекавицу, то је не чини погрешном или архаичном! Оба изговора су правилна…“

Ђеца климају главама, подржавајући мајку, док у невјерици гледају оца.

Муж, у дефанзиви, да сачува образ макар мало: „Не знам ја…, кад смо ми ишли у школу, нас тако нису учили…“

Жена, да тријумфује: „Па, баш су вас фино научили!“