Дан жена

Знате оне (цртане) филмове, у којима учитељицу на катедри чека једна румена јабука, свако јутро? Е, ту јабуку је донио учитељицин љубимац. Стереотип каже да је то онај мали, у црним панталонама, бијелој кошуљи и црном кончаном јелеку, пјегав, крављим језиком зализане црвене косе, под стаклом наочара дебелим као дно пивске боце. Његов сто је наслоњен на катедру, те се он и учитељица цијели дан гледају. Он сједи усправне кичме, не избјегава њен поглед као други ђаци, већ маше ушима не би ли га она примјетила, а кад им се погледи сретну, он развуче осмјех од увета до увета, зашкиљи очима, савије уши према њој и порумени, не од стида него од милине.

Ако ли учитељица касни, јабука је чека, ако дође на вријеме, у тренутку кад сви сједају за своје столове, он устаје, прилази учитељици, с јабуком описује полукруг по ваздуху, почев од својих груди, па у вис, па до катедре и сав важан изговара „ево вам једна јабука“. Како он прави полукруг јабуком, тако остатак разреда прави полукругове очима. А учитељица, несвјесна појмова као што су „сукоб интереса, корупција, протекција“ итд., прихвата јабуку и трепћући изговара баршунастим гласом „хвала ти, душо“. И помази га по глави.

Е сад, претпоставимо да је цијели разред пун тих тискача и увлакуша, на један дан. Дан кад су сви мирни и уредни, сви се смјешкају, јуре учитељицин захвални поглед својим очима, наслоњени лактовима на своје столове и главама на мале дланове. Дан кад учитељицу не чека једна јабука, већ пирамида великих, румених, опраних, обрисаних, сјајних јабука, као с рекламе о неком супермаркету. А учитељица, с врата учионице видјевши пирамиду, не згражава се над призором, већ срећна, поносна и пријатно ганута долепрша до пирамиде, поклони се као глумица послије представе, и захваљује се, до звона за почетак часа. А на часу – домаћи радови, писмени задаци, плакати, предавања ђака о врлом дану – дану жена – осмом марту.

Е, отприлике тако некако изгледаше први осми март којег се сјећам (трећи разред чини ми се). Неђе од првог марта почиње прича о осмом, диже се тензија, иде прича да учитељици треба дат неки поклон, јер такви је обичај. Који се поклон даје? Цвијеће. Мали знак пажње учитељици, не зато што нас она учи нешто, него зато што је жена (за што је она врло  заслужна, што се таква родила и што је таква остала). Примио ја то к знању, али неђе до пред осми март заборавио. Осмог марта, неђе успут до школе, Хогар и ја се сјетимо која је ура, па сврнемо на једну пољану. Набрасмо јој бијелих рада, маслачка, жуке, висибаба и не-знам-ни-ја-већ-чега од пољског цвијећа, аранжирасмо то све фино олеандром, шимширом, мимозом и бусенима траве, и радосни што смо се сјетили, продужисмо пу школе.

Како смо ушли у учионицу, тако су нам радост и понос на росне бусене траве и пољског цвијећа, побјегли у ходник. Не што смо закаснили, ко вазда по пет минута, нити што је на учитељицину трпезу већ било другог ливадског цвијећа, већ јер смо тад први пут виђели цвијеће из цвјећаре. Знате оно, руже, лале, лотуси, и остале пичке материне, аранжиране с еукалиптусима, босиоком и палминим лишћем. Па онда исто то цвијеће, али пластично. Па још у провидном целофану с пуфницама, па повезано украсним разнобојним тракицама с шљокицама. Цијела катедра тиме прекривена, за дневник није било мјеста, но је морао у шкафу да иде.

Вилица ми је до пода пала, лице ми је добило боју зида, ноге отежале, вид се издужио као при вожњи warp брзином. Једва прођох кроз шпалир клупа, од блама што ја носим ливадско цвијеће, што у једну шаку стане, што је за џ, док су се сви остали потрудили, па се потрошили мучки, да часте учитељицу. Сједосмо некако Хогар и ја, гледасмо се постиђено, ћасмо да се смањимо, ко мишеви да будемо, да нас ко не види и да нам се не спрда (с испруженим дјечјим прстом и оним гадним „хихихихихи“).

Али дође сирота Сашка послије нас. Она је вазда каснила, јер је живјела на брдо, тамо далеко, иза магистрале. Жамор дјечји и кикотање учитељице Црмничанке (ђаоисведиго!) се прекиде, наста тајац непријатни, сви њу гледају. „Божее“, „виђи блаамаа“, „калиж“, „кастиг“, „како има образа“… се шапутало по клупама, тише од јасног говора, али довољно гласно да то чују и Сашка и Црмничанка. Што учитељица наравно није кориговала никако, него је пуштила ђецу да пјене. Кад је сјела у клупу, а час почео, неколицина ђака се окренуше пу ње, и зачуђено је запиташе „што ниси ништа доњела“, „како си заборавила“, „како није важно, како што те стало, па то је дан жеенаа“… „Пи каква си“, „туко једна“, „сад бих те тако шклепио, но нећу“, „стварно си се морала сјетит и купит јој нешто“…

Претекосмо Хогар и ја тај дан. Нико се не сјети нашег мирисног пољског цвијећа, за џ, с поред улице. Сашка, тј. њена издаја и опирање „друштвеним нормама“ и ауторитету, је била главна тема, неко вријеме… Претекла је и она, нико је није ишклапао тад. Јединице је ионако добијала и прије, ко ће га знат је ли због осмог марта добила прву следећу. Нас два смо извукли поуку… и следеће године купили цвијеће у цвјећари. Не сјећам се сигурно, али вјероватно је тако било. Ђе мимо свијета да будеш, пушти слободну вољу и своје ја, пушти 90е и плате од 3 марке, мора се Црмничанки удовољит тај дан, па да нам буде добра цијелу годину.

Јебало вас цвијеће женама и пишљиви осми март! Да се жена сјетимо само једном у годину и да им честитамо само тај дан? Остало вријеме, нит су жене, нит су вриједне цвијећа и других поклона? Која хипокризија. Не би ли женама милије било да их се неко сјети и мимо осмог марта и рођендана?

И јебо вас Валентино (не пјевач но западњачки празник, мада је и тај пешко присмрдио)! Да због њега нови блог не пишем, ође ћу: Је ли боље једном у годину сјетит се ђевојке и частит је нешто, или свако мало, преко цијеле године?

Могу цвјећари и без та два „празника“ живјет. Свако мало је неком рођендан или свадба или сахрана. Свако мало би нека домаћица стан да освјежи. Ето им пун буђелар и без ова два „празника“ лажних љубави и поштовања. Зато, опрезно с тијем цвијећем!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: