Archive for март, 2011

15/03/2011

Црни рукав

Силазим низ степенице, између двије зграде. Гледам пред собом, у даљину, али периферним видом, лијевог ока, хватам рукав црног џемпера како ми маше:

„Бато! Бато!“

Пошто је туда пролазио неки клинац са мамом и татом, сачекам прво, да видим зове ли црни рукав тог клинца. Клинац не реагује. Мама и тата не реагују. Пођоше они уз оне степенице.

Вратим се ја пар корака у рикверц, нагужвам чело, подигнем једну обрву, благо отворим уста и цимнем брадом мало ка ономе у џемперу, као да га питам „Која је мука?“.

„Бато, бато! Ех, видео си ме… (осмјех олакшања) Дођи ‘вамо, приђи.“

Црни џемпер поприма изглед човјека, у касним 60им, сједа коса, сједа дуга, али и уредна брада. Зове ме да приђем испод његовог прозора.

„Бато, ај молим те, сврати ту до продавнице.. Ове наше продавнице.. И питај јел’ неко можда узео пиво за мене.“

Ја – опет обрва горе, чело нагужвано, капа само што ми не падне с главе и изговарам оно једно немушто „М?!“

„Е, бато, молим те, нога ми је у гипсу, не могу да изађем. Ајд сврати до продавнице и види дал’ је неко узео пиво за мене. Ако јесте, ништа онда. Ако није, узми ми ти 2 пива“.

Ја – „За кога да тражим? И које пиво?“

„За адвоката Д. Ту из зграде. Знају они. А узми ми 2 она апатинска од 2 литре…“

2 од 2л. = 4л.

„… па после донеси ту под прозор.“

„Ок“. Идем у пиљару. Хвалим сам себе, како сам добар комшија. Прекидам свој посао, да бих помагао старцима. Браво ја! Али шта ће њему толико пива? Прави журку?

У пиљари: „Е, ћао. Да те питам, јел’ неко куповао пиво за г.Д. из зграде?“

Смркнут поглед, ледена фаца, истањена усна, климање главом, чуђење.. Дубок уздах: „Не. Нисмо му ми ништа продавали!“

„М?!“

„Нисмо му ми ништа продавали! Па знаш ли ти да си ти пети од јутрос?! Пети кога он шаље да му купе пиво. Ваљда му људи купе, он избаци корпу кроз прозор „на канап“ и узме пиво и не плати им ништа. Па откуд њему паре?! Њега оставе тако, закључаног у стану, да не би излазио и пио по граду, а он тако салеће људе из пролаза и жица их да му купе пиво.“ Врти главом „Ццццц…“

„Па шта сад ја да радим? Да га искулирам?“

„Искулирај. Немој му куповати ништа, иди куд си кренуо, не јављај му се и то је то… Јадан човек.. оставе га тако, самог.. уместо да га лече… Туга.“

„Ок“. Одох.

Ознаке: