Шпоркеца

Или је ово срБсковање почело маха узимати или сам ја намћор па дуго памтим ствари који ми иду на курац. Али, ајмо редом:

Најезда - Скакавци, мишеви, пацови, мрави, бубе.. језде, па најезде, па направе крш и лом. Ови несрећници са слике да иду у исти кош са тим животињама?

Туђинци - Не говоре ли Хрвати тако? Не говоримо ли ми странци?

Србска - Б? Што фали Вуковој реформи језика? Не свиђа ви се једначење по звучности? БС -> ПС? Лакше ви је писат онако како не говорите? Само напријед, главом кроз зид.

Акција - Чиста српска ријеч. Србска још више.

Умрлица – Како сте их фино урамили, брао ви га. Измамили сте Хитлеру сјај у очима и осмјех поносног (идеолошког) родитеља.

Саобраћајни знак - Чувајмо ђецу, а? А то што је основна школа 30 метара од нагрђеног знака, то није важно? Неко не види поруку са знака од те умрлице и згази дијете (нидабог)? Зашто нагрдисте јавну површину, јавну имовину, која служи сваком ко ту пролази? Кад сте такви мудаши, што фино не закупите билборд неки неђе уз булевар, уз аутопут, тамо ђе вас већина може виђет и из даљине? Прпа, а?

__________

Ђед ми је погинуо у Пљеваљској бици, а није био Талијан. Толико о мом ставу.

Оно што ме чуди је став овија, што умрлице лијепе. Јер, цијели овај народ, за који се они као боре, је грдно страдао од војски других народа који су фурали ту исту идеологију, у 2. свјетском рату. И сад, потомци жртава највећег рата, фурају идеологију крвника својих ђедова? Колко чоек треба да буде глуп/луд/социопата, па да то ради? Или какво православље и светосавље, кад ближњег свога трпаш у исти кош с пацовима? Нисмо ли сви пред Богом једнаки?

Наравно, свако разумно дискутовање ових тема с швагнутим народом је сизифов посао. Они ће остат на своме. Али вриједи макар због те ђеце, да она виде ђе смрди. Стога, мрачњаци, мрзитељи, шпоркеца и остале штетне друштвене аномалије ће добити своју посебну рубрику, у постовима који слиједе.

Ко има живаца (стомак?) може да прочита детаљније о „акцији“ на њеном сајту.

Двије

Кад се чује мање

 

-Бутик пецива-

Касирка: „Следећи! Изволите.“

Ја: „Двије пите с еурокремом.“

Касирка ставља 1 питу у кесу.

Ја: „Двије! Двије пите“, наглашавам број пита и појашњавам јој језиком нијемих, с 2 подигнута прста. Замрзнула се у времену и простору, гледа ме збуњено, раширених очију пар секунди, док није повезала „двије“ с „два прста“ и наруџбином.

Касирка: „Аха!“

 

-Хлеб и кифле-

Касирка: „Добар дан. Изволите.“

Ја: „Двије (не сјећам се чега).“

Касирка пакује 1: „Желите још нешто?“

Ја: „Да. Још једну такву.“ >_>

Касирка ме гледа с изразом лица „ууу, ал’ си ти био дуго на сунцу“, док пакује другу.

__________

 

Кад се чује више

 

-Пекара-

Касирка: „Добро јутро комшија. Изволите.“

Ја: „Добро јутро. Двије погачице, молим.“

Касирка ставља 3 погачице у кесу.

Ја: „Двије, молим“, опет појашњавам прстима. Осјећам погледе цијелог реда по свом потиљку. По алуминијуму иза касирке видим колутање очију, њој упућено, из реда иза мене.

Касирка, враћа 1 погачицу: „Уреду. Изволите“, у себи ми се најебава свега живога.

__________

 

Кад се чује тачно

 

-Иста пекара, друга касирка-

С једне стране грије кухиња, с друге асфалт о који се одбија љетње сунце, а из средине кључа једно 30 људи нагураних у ред облика змије у покрету.

Касирка: „Здраво комшија. Изволите.“

Ја: „Двије (не сјећам се чега).“

Касирка: „Јел двије? Није две?“ Покушава да буде забавна, а само она се смјешка својој фори. Па наставља: „Имам ја мужа, одоздоле, ни он после толико година не престаје тако да прича… И исто ништа не ради… Али шта ћеш, то вас чини егзотичним…“, колегиница јој колута очима, цијели ред уздише (од муке).

Опет она: „И на крају, шта ћеш? Двије или две? А а а а а а, променићемо ми тебе кад те ухватимо! Кад те стисне нека наша! Хахахаха!“

>_>

 

-Пиљара-

Касирка: „Добро јутро, изволите“

Ја: „Двије Аква Виве и једно млијеко“

Њена колегиница, која слаже робу иза пулта, пречула је фамозно „двије“ па додаје 1 флашу: „Ево Аква Вива“. А касирка је исправља – руке на куковима, уздах, накривљена на страну, обрва подигнута: „Двииије!“, таман кад је хтјела да заколута очима, газда који је помагао колегиници са робом, јој је послао стрелице очима.

Касирка се  пребацила се на озбиљни „мод“ и наставила с осмјехом: „Изволите. Довиђења.“

Најебавамо се једно другом свега по списку, али у себи. Њој слиједи буквица кад не буде муштерија около, а мени овај блог.

__________

 

Иза Брда

 

-Мјешовити брак, поводом проглашења званичног језика-

Муж: „…А то што ви тако говорите, то није правилно!“

Жена: „Молим? Шта није правилно?!“

Муж: „То ваше млЕко, лЕпо, бЕло, итд. То се тако не говори правилно, него само народски, да не кажем сељачки!“

Жена трепће, не појми још шта је све чула. Пушта га да појасни.

Муж: „То није граматички исправно, то није књижевни језик, то је неправилно, тако није Вук говорио, само неписмени тако говоре и пишу!“

Жена, О.О док се није мало прибрала: „Коњу (ово је наравно прескочила да изговори), то је изговор! Из-го-вор! Екавица и ијекавица су из-го-во-ри! Оба два су у граматици! То што овде, у твом селу, људи не користе екавицу не чини је неправилном или сељачком, као ни што у мом селу не користе ијекавицу, то је не чини погрешном или архаичном! Оба изговора су правилна…“

Ђеца климају главама, подржавајући мајку, док у невјерици гледају оца.

Муж, у дефанзиви, да сачува образ макар мало: „Не знам ја…, кад смо ми ишли у школу, нас тако нису учили…“

Жена, да тријумфује: „Па, баш су вас фино научили!“

Наше право да знамо све

Прије десетак година, Скупштинари су изгласали један закон, који подиже сарадњу наше земље с једном међународном институцијом на виши ниво. Интересантни детаљ по коме доношење закона памтим је кад је један од Скупштинара, члан опозиционе партије, која је прије избора била позициона (а и сад је), отворио себи главу на два краја, оловним зрном. У холу Скупштине.

Десетак година касније, тј. данас, Радио Милева јавља да се тушт и тма народа скупио пред Скупштином, на мирном протесту против, задње у десетогодишњем низу, акције полиције, од прије пар дана. Акције која је базирана на примјени горе поменутог закона. Тј, ту су да искажу незадовољство што Властела примјењује законе које сама донесе.

Овог пута, закон је закачио Ворху Јангмена (Warwho Youngman), једног од главних иницијатора његовог доношења. Прије пар дана, његово дугогодишње скривање од камера и фото-апарата (што уз помоћ Властеле, што без њене помоћи) је окончано – објективи су га коначно ухватили у згради Специјалног Суда, у пратњи адвоката и полицајаца, непосредно прије, већ чувене, наруџбине здјеле јагода и књига Толстојевског.

Елем, обожаваоци његових надљудских моћи – скривања камери – вечерас држе говоре, пјевају пјесме, машу заставама и тако то… пред Скупштином. Кажу људи, маса их је тамо шљегло. Од истока ка западу, простиру су се од камене Поште до туњела за Нови Град. Нисам ухватио куђе се простиру по дужини, али претпостављам да су ту неђе, од републичке до градске скупштине. На њих толико, друштво им прави још и 3000 Нинџа Корњача – надничара.

Е сад, једна од мистерија је „колико ли их је“. Неки кажу око хиљаду, неки пар хиљада, неки 50 хиљада, а неки виде чак и пола милиона (а цијелом милиону су се надали). Друга мистерија је, што протест не прате ни Јавни, ни Приватни Сервиси. Који гођ канал да обрнем – ниђе протеста. Серија, филм, музика, тенис, глатке ноге водитељкине… Свега има, само њега нема – нема протеста.

И ето, ја сад не могу да оцјеним, онако, одокативно колико је народа шљегло ту на протест. Нидабог да неки протест, концерт, књижевно вече, маратон или ко зна што организује нека друга партија или обожаваоци лика и дјела неке друге фаце, пред републичком Скупштином! Ту би било трке и фрке, оће ли Јавни Сервис или који од ова 3-4 елитна Приватна Сервиса посадит камеру на почасно мјесто, окле пуца најбољи поглед преко скупштинског платоа. Па тв комбији са сателитским антенама, па тв шатори, брифинзи, ид картице око вратова, гајтани у ушима, страни дописници, најава догађаја цијели дан, сваке вијести и сваки дневник почињу причом са скупштинског платоа, док се цијела држава и сав народ не смори од испирања мозга догађајима из главног града.

Али овако, кад нека партија није на власти и нема своју елитну тв станицу, то што она организује пред републичком Скупштином, што довлачи народ из цијеле државе аутобусима организовано, што уредно тражи дозволу од полиције за одржавање скупа и најављује исто одржавање  пар дана у јавности… то није од неког значаја за Јавни Сервис.

Наше право да знамо све.